Studija slučaja: „SuperGiant Games – Integritet se bolje skalira od ambicije“
“Supergiant Games”: 16 godina, 20 ljudi, 5 remek-dela, 0 otpuštanja.
Analiza poslovnog modela zasnovanog na doslednom identitetu i timskom integritetu
1. Prolog
2. Kada mali igrač promeni igru
3. Napuštanje korporativne mašinerije: Ovde počinje naša priča
4. Stalno menjanje, bez gubitka identiteta
5. Kultura kao operativni system
6. Postoji kultura održivosti …a onda postoji “crunch time”
7. Umetnost “ostajanja malim” i Early Access transparentnost
8. Liderstvo kroz dizajn
9. Mogući izazovi i trenutne prednosti “Supergiant Games-a”
10. Lekcije „Supergiant Games-a“
11. Zaključak – Supergiant princip iliti “Supergiant DNA”
12. Epilog
13. O autoru i razlogu nastanka ove studije
14. Reference i dalje čitanje
1. Prolog
Dečko hoda po nebu pretvorenom u ruševine.
Svaki njegov korak gradi svet koji se raspao.
Uči da ponekad ne možeš spasiti prošlost —
ali možeš izgraditi nešto bolje iz njenih ostataka.
Crvena ne govori — ali njen mač peva za nju.
U svetu gde algoritmi brišu dušu,
ona peva protiv tišine.
Ljubav i umetnost postaju poslednja linija odbrane od zaborava.
U svetu prognanih, pobeda ne znači trijumf — već oproštaj.
Svaka utakmica je molitva za oslobođenje,
a svaka žrtva pesma o poverenju.
Neki se vraćaju kući, drugi ostaju —
ali svi postaju deo iste svetlosti.
Zagreus ne beži od smrti — on uči kroz nju.
Svaka rana otvara novo saznanje,
svaka smrt je korak bliže slobodi.
Njegov put nije beg iz pakla,
već povratak sebi.
Melinoe ne ruši zidove podzemlja — ona razmršava vreme.
Njeno oružje nije bes, već razumevanje.
Dok se bogovi bore da vladaju,
ona pokušava da izleči ono što je ostalo od večnosti.
Dečko je pokušao da popravi svet.
Crvena je pokušala da ga otpeva.
Izgnanici su pokušali da oproste.
Zagreus je pokušao da pobegne.
A Melinoe — da razume.
Pet svetova, jedna poruka:
Integritet, emocija i ljudskost mogu nadjačati svaku silu – čak i onu korporacijsku.
2. Kada mali igrač promeni igru
Godine 2020. igra “Hades” je osvojila svet.
Akciona roguelike avantura zasnovana na grčkoj mitologiji (čije je autor teksta od detinjstva veliki fan) pokupila je nagrade poput “BAFTA”, “The Game Awards” i brojne pohvale kritičara. Igrači i kritičari nisu slavili samo akciju i umetnost — već i dušu igre. Nešto što danas fali mnogim velikim studijima koji mogu da naprave velike (AAA) naslove sa velikim budžetom.
Veliki studiji su vam poput nekog poznatog lanca palačinkarnica – znate da je kvalitetno, zasladićete se i biće vam lepo, ali za koji dan ćete zaboraviti i sa čime je bila punjena palačinka. A, na primer, tim poput “Supergiant Games“ (u daljem tekstu ćemo povremeno koristiti skraćenicu SGG) vam je kao subotnje jutro uz palačinke koje vam naprave mama ili baka uz samo nekoliko priloga (mada i samo jedan prilog, džem, već čini čuda) – jednostavno, ne možete da opišete taj osećaj zadovoljstva, ali ga se sećate i decenijama kasnije.
A da se vratimo na “Hades”…
Najveće iznenađenje? Napravio ga je tim od tek dvadesetak ljudi!
“Supergiant Games”, osnovan 2009. godine, postigao je ono što retko koja kompanija uspe da ostvari: uspeh bez iscrpljivanja, otpuštanja zaposlenih i pritisaka investitora. Ili da se izrazimo stručno: odlični rezultati uz lep, umeren profit i visoku retenciju zaposlenih.
U industriji poznatoj po prekovremenom radu i izgaranju zaposlenih (i otpuštanju u talasima), SGG je dokazao da integritet se bolje skalira od ambicije. I da to korisnici/kupci znaju da cene i nagrade.
Ova studija slučaja je skromni pokušaj istraživanja (autor teksta nije imao priliku da poseti SGG studio ili razgovara sa njihovim zaposlenima) kako je jedan skromni studio postigao umetničko majstorstvo, a ostao mali, nezavisan i duboko ljudski – lekcija koja prevazilazi granice sveta video igara.
Inače, autorovo druženje sa “Supergiant Games” počinje još na samom početku, daleke 2011. godine, kada se pojavila njihova prva igra, “Bastion”. Tako da možete biti uvereni, autor studije je prilično siguran da ima predstavu o temi koju je izabrao da obradi.
3. Napuštanje korporativne mašinerije: Ovde počinje naša priča
Sve počinje 2009. godine, kada su Amir Rao i Gavin Simon, veterani tima koji je radio na “Command & Conquer 3” igri u “Electronic Arts” (EA) gigantu, napustili korporativnu sigurnost.
Neposredno pre napuštanja “EA”, otkrivali su čari “malih igara” poput “World of Goo”, “Braid”, “Castle Crashers” i “Plants vs. Zombies”, koje nisu imale velike budžete i revolucionarne ideje, ali su bile šarmantne, zabavne i kreativne…a to je ono za čim žude (pogotovo zreliji) konzumenti u svakoj grani privrede.
Amir i Gavin su shvatili da žele to isto…ne da „revolucionišu industriju“, već da ponovo pronađu radost stvaranja.
Iznajmili su kuću u San Hozeu i osnovali mikro-studio zasnovan na poverenju i prijateljstvu. Pridružili su im se umetnica Džen Zi, kompozitor Daren Korb i scenarista Greg Kasavin (sa kojim su se sprijateljili još u EA), kao i Endru Veng (game developer) i narator Logan Kaningem (koji će kasnije osvojiti i “BAFTA Games Awards” za svoju hraizmatičnu naraciju i pozajmljivanje glasa u SGG igrama).
Njihov prvi naslov, “Bastion” (2011), vizuelno predstavljen kao da je ručno oslikan, gde se svet (bukvalno) postepeno otkriva pred očima igrača, sa šarmantnom muzikom i naracijom u realnom vremenu, nastao je u ranije spomenutoj kući — sedam ljudi, dve godine rada, bez izdavača i spoljašnjeg finansiranja.
Šta se desilo – igra je prodata u više od 3 miliona primeraka (prema podacima iz 2015. godine) i osvojila razne nominacije i nagrade za umetničko dostignuće.
Još važnije – obezbedila im je finansijsku nezavisnost i moralnu osnovu: umetnost pre rasta. Ili da se izrazimo moderno: kreativna sloboda pre skaliranja i upumpavanja eksternog novca i pritiska nekog velikog izdavača.
Što je zanimljivije, svih sedam prvobitnih zaposlenih je i dalje u SGG. Očigledno, nešto ovde štima kako treba…
A to je, izgleda, tim.
Da citiramo:
“The team was the biggest factor. We started with two people and grew to seven. Gavin did all the gameplay, Greg Kasavin did all 3,000 lines of narration and half the levels, Jen Zee did all the 2D art, Darren Korb did all the sound and music, Logan Cunningham did the voice and Andrew Wang got us onto the console. If you take away even one of those things, we have no game and no success. The other major factor in any success we’ve had were the platforms that we released on. Without digital channels like XBLA and Steam, I am not sure how we would have found an audience for a game like ours.” (Supergiant’s Amir Rao: ‘You Don’t Have To Quit Your Day Jobs’ To Go Indie)
4. Stalno menjanje, bez gubitka identiteta
Supergiant Games ima jednu zanimljivu osobinu za svoje igre (proizvode) – nikada ne ponavlja isti obrazac (čak ni nastavak “Hades II” ne biste baš doveli na ideju istog obrasca kao prvi “Hades”).
Svaka igra istražuje (tj. kreira) neki novi svet, mehaniku i emociju – ali sve dele isti prepoznatljiv potpis: ručno oslikanu umetnost, snažnu muziku i naraciju koja vodi igrača u unutrašnje iskustvo… i naravno, zanimljiv gameplay. A za SGG je bitno da svi navedeni elementi budu u harmoniji i da nema jedan koji je predominantan.
Da citiramo:
“We’re endlessly interested in exploring how game design and narrative can enhance one another to feel inseparable from one another. We’re also committed to using voice and music as integral aspects of our world-building and atmosphere. We put a lot into the characters and vibe of our games. Hopefully these aspects always shine through in a positive way.” (Exclusive! 2 Minute Interviews: Supergiant Games | A-Tech Gaming)
Iako su za svojih 16 godina postojanja izdali “samo” pet igara, analiziranje pristupa izradi svakog naslova, idejama koje su implementirane i uticaju (impact) koje su imale bi zahtevale poseban tekst, tako da ćemo ovde probati sa kratkim (grafičkim i tabelarnim) pregledom da prezentujemo:
| Naziv igre | Godina izdanja | Ključne inovacije/ideje | Rezultat |
| Bastion | 2011 | – Naracija u realnom vremenu – Modularni dizajn – Vizuelni identitet – Muzika kao deo narativa (a ne samo spoljašnja pratnja) | Formiranje identiteta studija. Igra redefiniše kako spojiti priču, umetnost i gameplay — u eri kada su indie igre tek počele da dobijaju priznanje. |
| Transistor | 2014 | – Kombinacija taktičke i real-time borbe – Muzička priča – Estetsko kombinovanje hladnog tehnološkog i toplog ljudskog (art deco futurizam + melanhonična paleta boja) – Jedinstven narativ (mač koji govori, a glavni junak uopšte ne progovara) | Spajanje strategije i poezije sa snažnim narativom kao dokaz da igra može biti i umetnički eksperiment i taktička avantura. |
| Pyre | 2017 | – Mešavina vizuelnog romana (visual novel) i „fantastične košarke“ kroz unikatni gameplay – Nelinearnost izbora – Likovi sa sopstvenim motivima | Igra kao proizvod „filozofske laboratorije“ SGG studija – dokaz da eksperimentisanje ima smisla čak i bez komercijalne garancije. Nekada treba i rizikovati i izaći iz okvira poznatog i proverenog. |
| Hades | 2020 | – Narativ kroz ponavljanje (smrt junaka nije izvor frustracije za igrača, već nužan faktor da se otključaju novi elementi igre) – Early Access kao razvojni proces – Likovi i dijalog | Ovaj naslov uvodi nešto što bismo mogli nazvati “emocionalna inteligencija unutar roguelike žanra” – dokaz da ponavljanje radnje može biti narativna snaga, a ne frustracija. Postizanje globalnog uspeha i statusa fenomena. |
| Hades II | 2025 | – Nova junakinja i perspektiva (priča o manje poznatom htonskom božanstvu) – Još zreliji i mračniji svet – Korišćenje povratnih informacija prethodnog naslova za redizajniranje i poliranje proizvoda do maksimuma – Dodatni sadržaj koji “ne guši” igru niti je veštački produžava | Značajna evolucija proizvoda (kao i samog razvojnog tima) bez gubitka identiteta. Pravljenje nastavka ne zbog uspeha prethodnog proizvoda, već mogućnosti da se igra redizajnira i unapredi sa novim idejama – umetnički kontinuitet. Potvrda kvaliteta i zrelosti – SGG može da se okrene “Hades III” ili drugom projektu bez pritiska, prema njihovoj internoj proceni. |
5. Kultura kao operativni sistem
Iza umetnosti “Supergiant Games-a“ izgleda stoji jednostavna, ali efikasna organizaciona kultura na kojoj bi mnoge kompanije mogle da im pozavide.
Prvenstveno kultura poverenja – “svi smo u ovome zajedno i treba da ostanemo čvrsto povezani bez obzira na izazove”. Jedan od takvih izazova je bio i Covid-19, a upravo u tom periodu prelaska na “rad od kuće” (remote work ili work from home) je tim razvijao prvi “Hades” (koji im je doneo ogroman uspeh i priznanja). Tim je pronašao način da se adaptira.
Da citiramo:
“We were fortunate to avoid major disruptions due to the pandemic, which helped us maintain our momentum. Personally, it was motivating, as I felt grateful to continue working with such a talented team and to receive positive feedback from players in Early Access. Knowing that the game was providing comfort to people helped us stay focused on making Hades the best it could be. While the pandemic took its toll, we were lucky it didn’t bring development to a halt.
As a relatively small semi-distributed team, we were already experienced with remote work, so from a logistical standpoint, it wasn’t as disruptive for us to switch to fully remote work as it must have been for many larger organizations. Nonetheless, of course, it still weighed heavily on all of us, and introduced some scary setbacks. For example, we still had a ton of voice recording left to do, and that was a process we were handling mostly from our studio in San Francisco. We had to get scrappy with it, and Darren Korb our audio director quickly made sure we got good microphones out to all our actors, and we were able to continue recording that way.” (Interview with Supergiant Game’s Creative Director Greg Kasavin | The Outerhaven)
Očigledno da je i entuzijazam igra bitan element njihove kulture. Zaposleni se ohrabruju da se jasno izjašnjavaju o svojim i tuđim idejama i njihovoj potencijalnoj implementaciji. Ovo stvara efekat da je zaposleni svestan da je povratna informacija dijalog, a ne njihovo ocenjivanje i/ili kritikovanje. A sve ovo dovodi do veoma bitnog elementa za zadovoljstvo i stabilnost svakog zaposlenog – a to je psihološka sigurnost (inače jedan od ključnih elemenata za kreativnost).
Ne mora prekovremeni rad. Ne mora da se izgara na poslu. Ne mora striktna hijerarhija.
Neko bi možda prokomentarisao da je sve ovo moguće zbog malog broja zaposlenih u kompaniji. SGG funkcioniše sa 26 zaposlenih po zvaničnim podacima sa njihove internet stranice (druge procene govore o 40-50 sa eksternim saradnicima). Naravno, deluje smisleno na papiru da svi učestvuju u procesu – da umetnici razumeju kod, a programeri naraciju. Ali, ako objektivno sagledamo činjenice – da li ovo ima veze sa brojem zaposlenih u jednoj kompaniji ili sa pristupom u organizaciji iste?
Možda je ključna reč u njihovom uspehu – održivost i umetnost “ostajanja malim”.
6. Postoji kultura održivosti… a onda postoji “crunch time”
Za one koji nisu upoznati sa terminom, crunch time bi mogli laički da objasnimo kao period intenzivnog prekovremenog rada (npr. 60-100 sati nedeljno) pred kraj razvoja igre da bi se ispoštovali rokovi izdavača. Mada je ovo nešto što poznaju i druge industrije (kao “rad pod pritiskom i prekovremeno jer se to očekuje i ne treba da se plaća bez preke potrebe”).
Kada se malo pažljivije analiziraju izjave osnivača “Supergiant Games-a”, stiče se utisak da oni čak obeshrabruju crunch time, prekovremeni radi kratke rokove za svoje zaposlene, kao i da je posao ravnomerno raspoređen između zaposlenih. Ne postoje nikakvi gantt charts.
Štaviše, postoje informacije da zaposleni moraju da iskoriste bar 20 dana godišnjeg odmora, ali da u njihovoj kompaniji važi unlimited vacation princip (što je, u stvari, mudar pristup kada su u pitanju manji timovi), kao i da nema slanja e-mailova posle 17:00h. Pretpostavka je da se ovaj pristup i dalje primenjuje.
Naravno, kao i u svakom poslu, nesumnjivo postoje određena odstupanja od ovih “benefita” (pošto je današnje tržište postalo paradoksalno koncipirano da su zdravorazumski tretmani zaposlenih postali svojevrsni “benefiti”), kada mora da se uloži dodatan (vremenski i mentalni) napor, ali ako se uzme u obzir visoka retencija zaposlenih (u stvari, postavlja se pitanje da li je ikada neki zaposleni napustio “Supergiant Games”, ako ništa bar iz privatnih razloga), ovde je, izgleda, više dominantna želja da se iskoristi dodatno vreme za neki novi element koji bi se implementirao u igru.
Ali, izgleda da se odgovor krije u kulturi održivosti (ili možda da nazovemo romantičarski “održive izvrsnosti”). U slučaju “Supergiant Games-a”, mogli bismo je (grafički i tabelarno) podeliti (sumirati) na ove elemente:
| Održivi ritam rasta (sustainable pace) | Nema crunch-a, fokus je na uravnoteženom tempu rada i fleksibilnosti ciljeva (ako kvalitet zahteva više vremena – video igra se odlaže) |
| Emocionalna održivost | Psihološka bezbednost i kultura poverenja |
| Kognitivna održivost | Proces nije linearan već iterativan (stalno učenje i prilagođavanje bez stresa koji nosi linearnost i zacrtani rokovi) |
| Kreativna održivost | Postoji sloboda eksperimentisanja, ali unutar jasnog (ali širokog) okvira, gde svaka disciplina (art, music, gameplay) je podjednako važna |
| Organizaciona održivost | Rezilijentnost malog tima, ali sa velikom stabilnošću, gde je fokus na horizontalnom rastu (veština) a ne na vertikalnom (hijerarhija) i svi članovi znaju “širu sliku” projekta |
7. Umetnost “ostajanja malim” i Early Access transparentnost
Kada već spominjemo veličinu tima – poslovni model SGG-a odbacuje ideju rasta (skaliranja) po svaku cenu. Rast ide postepeno, procenjuje se potreba, kao i ko će se priključiti timu.
Zatim, studio je potpuno nezavisan – nema izdavača, investitora ili mikrotransakcija. Imaju potpunu kontrolu nad svim elementima, što nosi svoje prednosti, ali i rizike.
Prihod ostvaruju prodajom kvalitetnih igara po fiksnoj ceni. Bez mikrotransakcija. Bez „pay-to-win“ mehanizama. Bez in-game valuta.
Svaki (uspešni) projekat finansira sledeći.
Prodavnica sa fizičkim proizvodima (merch) postoji, ali se stiče utisak da je više za fanove njihovih naslova nego kao ozbiljan izvor prihoda.
Njihovo korišćenje Early Access modela za “Hades” postalo je samo po sebi studija slučaja u etičkoj ko-kreaciji: igrači su davali povratne informacije koje su direktno uticale na razvoj igre, dok je studio istovremeno stvarao zajednicu i prihod. Sličan princip su nastavili i kod razvoja naslova “Hades 2”, samo sa još zrelijim pristupom.
Svesno održavaju mali broj zaposlenih i kontrolisane budžete, ulažući profit u stabilnost i kvalitet.
Za poslovne lidere, ovo dokazuje paradoks: održiva profitabilnost najbolje se rađa u (pametno struktuiranom) ograničenju.
8. Liderstvo kroz dizajn
Filozofija vođenja u “Supergiant Games-u“ odražava njihovu kreativnu logiku: iterativno, empatično i spremno na prilagođavanje.
| Kreativna uzdržanost | Manje projekata, ali sa više smisla. |
| Empatija kao struktura | Razumevanje emocija pre zadataka. |
| Distribuirano odlučivanje | Male grupe imaju vlasništvo nad odlukama. |
| Transparentnost | Budžeti i prioriteti su otvoreni; poverenje zamenjuje kontrolu. |
| Iteracija pre predikcije | Odluke se testiraju kao i mehanike igre. |
Zanimljivo je da oni samo kažu da je igra njihov dizajn dokument, što odstupa od principa većine studija za razvoj igara (kao i drugih proizvoda).
Da citiramo:
„Our studio, the way we make things… we don’t have long, elaborate design documents that lay out the future of the things we’re making,“ he begins. „The game is the design document. We’re a heavily iterative studio. We make things in-game, and then we always leave time to iterate on those things, edit those things, take them out if they’re not working, all that kind of stuff.” (GamesRadar – Hades II Development Interview)
Rezultat – kultura koja se uči u hodu, tj. sistem koji menja tok u skladu sa iskustvom, ne dogmom.
9. Mogući izazovi i trenutne prednosti “Supergiant Games-a”
Nijedan (uspešan) sistem nije bez svojih izazova. Tako bi i SGG mogao da se suoči sa nekim od navedenih izazova:
- Očuvanje identiteta uz rast popularnosti – posle naslova “Hades”, SGG će sve teže održavati imidž malog indie studija, jer su sada već postali prepoznatljivi (mainstream). Takođe, pritisak fanova (i potencijalnih investitora) može narušiti autentičnost studija, ali i povećati stres usled očekivanja da će svaka naredna igra isto biti savršena kao prethodne
- Put inovacije i/ili kontinutiteta – SGG je postao prepoznatljiv kao studio koji ne ponavlja formulu (koliko god uspešna bila). “Hades II” jeste bio kontinuitet, ali je kao proizvod podignut na drastično veći, kompleksniji i kvalitetniji nivo. Najveći deo razvojnih timova bi vrlo verovatno razmišljao o “Hades III” kao logičnom sledu, ali da li bi to bio dobar potez za SGG? Da li zaista imaju kreativnih ideja da još više unaprede postojeći sistem (tj. video igru) ili bi to bilo samo “igranje na sigurno”?
- Finansijski i tržišni pritisci – SGG je i dalje nezavisan studio bez velikog izdavača. To omogućava slobodu, ali nosi i sav (finansijski) rizik u slučaju da razvoj proizvoda naiđe na neki izazov (kašnjenje u razvoju, nagla promena tržišnih trendova).
- Zadržavanje ključnih ljudi – SGG je već postao čuven (i van IT/gaming industrije) kao kompanija koja drži tim na okupu od početka osnivanja. Međutim, ovo može da nosi rizik od kreativnog zamora, ali i kreativnog disbalansa u slučaju da se neki od osnivača i prvobitnih zaposlenih (koji su stub kompanije) odluče na odlazak
- Tržišna zasićenost: Indie scena polako postaje prenatrpana (samo povucite paralelu sa streaming servisima filmova i serija i njihovom ponudom sadržaja) i lako je i za kvalitetan naslov da bude “ugušen“ agresivnim marketingom drugih kompanija
- Rast popularnosti: Globalna slava testira poniznost i fokus svakog tima
Međutim, SGG ima elemente koji bi mogli da im omoguće da se izbore sa gorespomenutim izazovima:
- Zrela i stabilna organizaciona kultura – možda i njihov najveći kapital. Stabilan i održiv tim koji postepeno razvija kvalitetan proizvod i ne dozvoljava sebi da “sagori”. Ljudi ne pokazuju želju da napuste tim zbog snažnog kontinuiteta iskustva i poverenja
- Early Access model i tesna povezanost sa zajednicom – SGG koriguje svoju video igru (proizvod) dok je razvijaju, a ne retroaktivno posle kritika. Jača se poverenje fanova, ali i potencijalnih kupaca uopšte, koji su spremniji da kupe proizvod koji još nije gotov, ali već jasno vide u kom pravcu se razvija, da ga i sami testiraju i daju svoje konstruktivne kritike (za koje je izvesno i da će biti prihvaćene). Ovo stvara efekat da se kupac oseća da je i sam deo tima koji razvija proizvod
- Umetnički integritet je njihov brend – video igre SGG-a se trude da ostanu garancija umetničke estetike, muzike, zanimljivog gameplay-a i emocija. Većina proizvoda za velike mase ne poseduje četvrti element u autentičnom smislu (sem marketinških pokušaja), a to je ono što izdvaja SGG – emotivni identitet
- Reputacija u industriji i potencijalni magnet za (prave) talente – njihov imidž anti-crunch (ali posvećenog) studija bi im omogućio da postepeno rastu (skaliranje) privlačenjem profila ljudi koji cene kreativnost i posvećenost i koje privlači ideja da budu deo zanimljivih (i prepoznatljivih) projekata. Dok zaposleni (u svim industrijama) počinju sve više da izbegavaju korporativne okvire, SGG sa svojom etikom počinju da deluju kao jedan od poslednjih bastiona ljudskosti (ako razumete ovu igru reči)
- Kreativni kapital i interdisciplinarni tim – uz organizacionu kulturu možda i njihov najveći adut. Svako u timu radi svoj posao, ali veličina tima im omogućava da svaki zaposleni ima duboko razumevanje više oblasti (naracija, muzika, vizuelni identitet, gameplay) koje ih usmeravaju kao istoj viziji kako da razviju proizvod gde su svi elementi skladni
10. Koje lekcije bi svaka kompanija (nezavisno od industrije) mogla da nauči od “Supergiant Games-a“
Čitalac ove studije je verovatno već uspeo da izvuče bitne lekcije koje bi mogle da posluže njemu, njegovom timu, odeljenju ili sâmoj kompaniji, ali nije na domet da naglasimo još neke stvari:
1. Liderstvo kroz poverenje, a ne kontrolu – mali, autonomni timovi se mogu samostalno organizovati i donositi kvalitetne odluke bez mikromenadžmenta. Poverenje dovodi do toga da je zaposleni svestan svoje odgovornosti za uspeh proizvoda. Timovi u IT industriji koji sami biraju metodologiju su inovativniji.
Primena u drugim industrijama: poverenje zdravstvenih radnika jednih u druge doprinosi manjem stresu i boljoj negi pacijenata. U obrazovanju autonomni (i kompetentni) nastavnici mogu da stvore angažovanije učenike.
2. Kultura psihološke sigurnosti – izražavanje sumnje, ideja ili neslaganja bez straha od osude, kao i prihvatanje da je greška deo procesa učenja, stvara stabilan tim koji veruje u dijalog i uspostavljanje poverenja.
Primena u drugim industrijama: inženjeri u otvorenim timovima koji su spremni da identifikuju i ukažu na rizike (bez zadrške od menadžmenta) pre nego što se pretvore u krize. U kreativnim industrijama zaposleni bolje mogu da se povežu sa svojom originalnošću.
3. Iterativni razvoj (napredak kroz male korake) -SGG (svesno ili nesvesno) jako dobro primenjuje kaizen princip sa konstantim unapređivanjem, kao i primenom metode “testiraj, meri, prilagodi”.
Primena u drugim industrijama: Kaizen princip je nešto što je element koji razdvaja proizvodnju u ozbiljnim kompanijama od konkurencije. U javnim upravama je uvek mudrije primeniti pilot projekat pre masovne primene na većem nivou.
4. Interdisciplinarnost kao osnova inovacije – kada se potrudimo da zaista razumemo kolegu (ili tim ili odeljenje) koji se bave poslom drugačijim od našeg, tada se rađa inovacija. U SGG-u, programeri razumeju umetnost, umetnici razumeju gameplay, a pisci razumeju kôd. To briše granice između „odseka“ i stvara sinergiju.
Primena u drugim industrijama: Kada se pomire tehnologija i dizajn, tada se stvara bolje korisničko iskustvo. Marketing i psihologija se udružuju u stvaranju autentičnih kampanja.
5. Održivi tempo rada – SGG pokazuje da se uspeh može postiči i bez “crunch kulture”. Zdravlje zaposlenih i uspeh mogu da idu “ruku pod ruku”. Razumno pravljenje planova i osećaj kreativne slobode omogućavaju talentu da se razmaše a zaposlenom da uđe u “flow” (tok fokusa). Mnoge startap kompanije u svojoj panici se fokusiraju na brzinu i haos, umesto na kreiranje tempa. Fokus je na ljudskom ritmu, a ne industrijskom.
Primena u drugim industrijama: Pametno planiranje smena može da spreči izgaranje zaposlenih u zdravstvu. Mediji gde je fokus kvalitet a ne kvantitet sadržaja.
6. Zajednica (korisnici/kupci) je partner i saradnik, a ne samo tržište kome treba prodati robu ili uslugu – SGG sa Early Access pristupom uključuje svoje potencijalno tržište u razvoj i stvara i emocionalni kapital pored profita.
Primena u drugim industrijama: Uspešnim proizvodima trebaju testeri i savetnici/analitičari. Javnom sektoru su građani partneri u kreiranju politika i projekata. Studenti kao koautori/saradnici nastavnih programa u obrazovanju.
7. Emocionalna inteligencija u dizajnu i poslovanju -Najbolje ideje ne proizilaze iz algoritama, već iz razumevanja emocija…a to je ono što SGG i čini. Svaka njihova igra ima emotivnu težinu, neki smisao i buđenje nekog osećanja kod igrača.
Primena u drugim industrijama: HR svake kompanije bi ovo trebao da zna kroz vođenje tima ili autentičan dijalog sa zaposlenima. Ljudi koji se bave brendingom: pričanje priča koje “dodiruju”, a ne samo prodaju.
8. Skalirati kulturu, a ne veličinu – “Supergiant Games” ostaje “mali” (u smislu broja zaposlenih), ali stalno unapređuje svoj način rada i odnose. Oni su dokaz da rast ne mora biti kvantitativan, već kvalitativan.
Primena u drugim industrijama: porodične firme koje rastu kroz unapređenje standarda i kvaliteta uslova za radnike, a ne kroz sâmi broj radnika. Kreativne agencije koje čuvaju osnovni tim i šire postepeno svoja poslovanja (i postepeno priključuju nove zaposlene)
9. Transparentnost je alat poverenja – SGG redovno objavljuje patch logove, otvoreno priznaje greške i objašnjava odluke, analizira feedback korisnika. To stvara poverenje koje marketing ne može kupiti. IT kompanije treba da dele razvojne planove sa korisnicima.
Primena u drugim industrijama: Finansijski sektori koji uvek otvoreno ukazuju na rizike, a ne samo da se slažu sa impulsivnim odlukama menadžmnenta. Transparentnost javnih preduzeća da bi imala poverenje građana.
10. Ako se ljudi stave pre profita – profit neće izostati –Kada se fokus stavi na vrednost i smisao, profit postaje nuspojava kvaliteta. SGG ne juri trendove, mikortransakcije, niti postavlja proizvod kao prioritet ispred zaposlenih. Kupci ovo nagrađuje poverenjem i kupovinom, a zaposleni lojalnošću i trudom.
Primena u drugim industrijama: Proizvodne firme koje gledaju kvalitet proizvoda. HR koji se fokusira na kulturu ljudi, a ne samo performansi.
11. Zaključak — Supergiant princip iliti “Supergiant DNA”
“Supergiant Games” danas je više od indie studija – to je dokaz održive izvrsnosti.
Njihov uspeh nije sreća – to je sistem vrednosti, discipline i emocionalne inteligencije.
Njihov pristup potvrđuje moderne modele poput Agile, Kaizen i Teal Organizations, ali nastale prirodnim, a ne administrativnim putem.
U svetu opsednutom brzinom i veličinom, oni pokazuju da inovacija počinje uzdržanošću. Da mali, emocionalno inteligentni tim – vođen poverenjem i radoznalošću – može da nadmaši korporacije.
„Kada mali timovi sanjaju veliko – i ostanu ljudski – mogu učiniti više nego veliki timovi.“
Za igrače, “Supergiant Games” nudi umetnost i iskustvo koje se pamti i u kome se uživa.
Za lidere, nudi model koji može human-centric a opet profitabilan.
A za sve nas… pa, deluje da nudi nadu da rad i humanost mogu ići zajedno.
I na sve to, SGG se i dalje trudi da ostane u tesnoj komunikaciji sa kupcima koji im ukazuju poverenje – kako kroz Reddit zajednicu posvećenu njihovim naslovima (Supergiant Games), tako i za njihove naslove pojedinačno kroz digitalne platforme za distribuciju video igara (Hades General Discussions: Steam Community).
Kakvog će tipa biti sledeći projekat studija “Supergiant Games”? “Hades III” ili neki drugi mitološki svet? Možda posle toliko godina bi mogao da se ponovo poseti “Bastion“ univerzum i ispriča neka nova priča? Možda da se licencira neki poznati IP (minimalne šanse, a veliki rizik po stabilnost studija)? Kreiranje nekog njihovog multiverzuma (možda su “Bastion” i “Transistor” deo nekog velikog SGG sveta)? Video igra sa samurajima i nindžama (da, molim!)?
Vreme će pokazati. A s obzirom na poverenje koje su izgradili svojim proizvodima, zajednica (kupci) mogu samo da (ne)strpljivo čekaju sa velikim interesovanjem.
12. Epilog
Kroz avanture Dečaka, Crvene, Prognanih, Zagreusa i Melinoe, autor ove studije nije video samo lepotu, kvalitet i sinergiju vizuelnog i muzičkog elementa, naracije i samog gameplay-a… video je sinergiju tima koji je stvorio ove junake i njihove svetove. Lepotu i kvalitet ovih proizvoda nije stvorio veliki budžet, striktne hijerarhije ili korporativni pritisci. Stvorio je entuzijazam, želja, strast, timski rad, bliskost sa svojim kupcima…ali pre svega, način da se stvori okruženje koje zaposlene čini zadovoljnim i psihološki sigurnim, tako da mogu da usmere svoju kreativnost na ono što vole i stvaraju vrhunske proizvode.
A ovo je nešto što su korporacije i menadžment opsednut profitom zaboravili – da proizvode prave ljudi (kreatori) za ljude (kupce). I da oni moraju i treba da se čuju i cene.
13. O autoru i razlogu nastanka ove studije
BrankoS (Branko Škipina) je kouč (uopšte nije ljubitelj ove reči), mentor, HR i leadership ekspert, trener i konsultant.
Osnivač je platforme “BrankoS” (www.brankos.net) posvećene razvoju ljudi, lidera, timova i organizacija koje spajaju vrednosti rada i unutrašnjeg zadovoljstva.
Njegov profesionalni put spaja više od 15 godina iskustva u oblasti HR strategije, razvoja kompanijske kulture, komunikacije, emocionalne inteligencije i ličnog rasta.
Na “BrankoS” projektu (kao Founder & Chief Harmony Officer), a u okviru krovne “BrankoS metodologije” (BrankoS Methodology) razvija koncepte, strategije i metodologije koje pomažu kompanijama da grade “harmoničnu kulturu” temeljenu na povezanosti, transparentnosti i autentičnomliderstvu, ali i pojedincima u pronalaženju odgovora na njihova životna pitanja i bolje razumevanje njihovih unutrašnjih motiva.
“BrankoS metodologija” je integralni sistem razvoja ljudi i organizacija koji povezuje:
– Humanističku i organizacionu psihologiju
– Kaizen i Teal principe
– Egzistencijalno-zen/stoičku filozofiju
– Narativnu i unikatnu arhetipsku psihologiju
– Sistemsko-integralno mišljenje
– NLP preciznost,
– Points of You refleksivnost
– Samurajsku disciplinu i posvećenost
– Majstorstvo moderacije i pregovaranja
a sve u cilju stvaranja harmoničnog okvir za autentično vođstvo, svesnu komunikaciju i održivu transformaciju pojedinaca i kompanija.
BrankoS je takođe kreator projekta “Kafa i Knjiga” (www.kafaiknjiga.com), platforme-zajednice koja više od osam godina spaja kulturu čitanja, filmsku analizu i ideje ličnog razvoja sa ljubavlju prema kafi (i najboljim lokacijama za istu u Beogradu). Platforma okuplja ljubitelje knjiga i filma, sa preko 170 recenzija i prepoznatljivom misijom – “dobra kafa, knjiga i film je uvek in”.
Njegovi tekstovi na LinkedIn-u i newsletter-u “BrankoS Uvidi / Insights” čine mosti između analize i inspiracije, uz focus na teme integriteta, kulture liderstva, emocionalne autentičnosti i ravnoteže između rada i života.
Često kaže da je njegova misija “da pomaže ljudima da otkriju svoju pravu vrednost – na poslu i u životu”. I da, zaista se raduje kada vidi da ljudi uspevaju u životu.
Razlog nastanka ove studije:
Autorova fascinacija “Supergiant Games” studijom je započela još 2011. godine kada se pojavio njihov prvi naslov “Bastion” – ne samo zbog kvaliteta proizvoda (video igre), već i zbog pitanja koje je sebi postavio: „Kako je tim od sedam ljudi stvorio nešto što konkuriše AAA gigantima u istoj industriji?“ Sledećih 14 godina je pratio njihovu evoluciju kroz pet naslova i razumevanja modela koji redefiniše šta znači biti „uspešan studio“. Njihov pristup postao je živi dokaz da integritet zaista može da se skalira bolje od ambicije. Ova studija slučaja nastala je iz želje da se te lekcije – o poverenju, kreativnoj slobodi, psihološkoj sigurnosti i održivoj izvrsnosti – podele sa liderima u svim industrijama koji veruju da postoji bolji put za njih, njihove timove i sâme kompanije.
14. Reference i dalje čitanje
- Supergiant Games – zvanični sajt
- Wikipedia – Supergiant Games
- Business Insider – kultura bez iscrpljivanja
- SF Chronicle – razvoj Hadesa u pandemiji
- GamesRadar – intervju o Hades II
- Kotaku: The Secret to the Success of Bastion, Pyre and Hades
- Game Developer: Hades Postmortem
- Business Insider: How Supergiant Avoided Crunch Culture
- Investigating Development Crunch in Games and its Impact on Creative Expression
- Supergiant employees required to take at least 20 days off per year
- Why Supergiant Games Continues to Inspire Game Developers
- Ode on a Grecian Burn
- The Architects of Hades Strive to Bewitch Gamers Again
- Supergiant Games: Consistency in Variety
- How to Build a Learning Organization: Mentorship and Coaching as Pillars of the Modern Company
- From Average to Outstanding Talent: 5 People Development Principles That Actually Work
- How to Recognize Hidden Potential in Your Team — and Turn It into Results
- From Bastion to Hades: How Supergiant Games Became Masters of Indiedev
- Hades 3 Isn’t Being Considered Yet, Supergiant Says
- From first success to Game Of The Year — How Supergiant Games’ Business Model Changed
- How Supergiant Games made the hack’n’slash accessible with Hades
- Hades blends God of War with Binding of Isaac in marvelous ways
- The 50 best video games of all time
- The Story Behind Supergiant Games’ Bastion – Game Informer
- The Holistic Master of Video Game Music: An Interview with Darren Korb
- Hades 2 Is About So Much More Than Just Killing Chronos
- Bafta Games Awards 2021: Hades takes Best Game
- Supergiant’s fourth outing Hades introduces a more mature, organized dev process
- Exclusive! 2 Minute Interviews: Supergiant Games | A-Tech Gaming
- Supergiant’s Amir Rao: ‘You Don’t Have To Quit Your Day Jobs’ To Go Indie
- https://www.reddit.com/r/SupergiantGames/
- https://steamcommunity.com/app/1145360/discussions/
═══════════════════════════════════════════
KREDITI ZA VIZUELNE MATERIJALE
Sve slike, artwork, logotipi i drugi vizuelni materijali korišćeni u ovoj studiji slučaja su intelektualna svojina © Supergiant Games, Inc.
Materijali su preuzeti sa zvanične internet stranice http://www.supergiantgames.com i korišćeni su isključivo u edukativne i analitičke svrhe u skladu sa principima poštene upotrebe (fair use).
Sve infografike, tabele, dijagrame i konceptualne ilustracije prikazane u ovom dokumentu izradio je autor studije (BrankoS) u svrhu edukativne interpretacije i analize, nezavisno od vizuelnog identiteta kompanije “Supergiant Games”.
DISCLAIMER: Ova studija slučaja je nezavisna edukativna analiza i nije zvanično povezana, sponzorisana niti podržana od strane “Supergiant Games, Inc”.
═══════════════════════════════════════════
