Moć opravdavanja i samozavaravanja

Moć opravdavanja i samozavaravanja

---

„Iznad svega, ne laži sebe. Čovek koji laže sebe i sluša svoje laži dolazi do tačke da ne može da prepozna istinu u sebi, ili oko sebe, i tako izgubi poštovanje kako za sebe tako i za druge. A bez poštovanja on prestaje da voli“ – Fjodor Dostojevski 

---

 

Ljudi su, bez obzira gde žive, u mnogim stvarima slični

Međutim, ne mogu da se otmem utisku da smo mi sa podneblja Balkana šampioni u mnogo čemu… a pri tom ne mislim samo na pozitivne stvari (sport, nauka, mladi studenti koji osvajaju medalje iz raznih akademskih oblasti, uspešni preduzetnici i ostali). 

Mi smo “šampioni” i u disciplinama poput: 

• “da komšiji crkne krava” 

• “mogu da ostavim cigare kad hoću” 

• “političari su krivi za sve” 

• “država je kriva što ovako živim” 

• “trubim u saobraćaju jer osoba nije startovala na zeleno iste sekunde kada se pojavilo” 

• “zašto bih ja nekome pomogao kad ni meni niko nije” 

Imamo još neke zlatne medalje i u drugim (sličnim) oblastima. 

Znam, znam… mnogi od vas su već uveliko podigli obrvu i spremili sarkastičan komentar: “E moj prijatelju, ne znaš ti kako je u drugim zemljama, ja sam bio u __________(navedi zemlju po izboru)…” 

Odmah da raščistimo, ne kažem da je raj u drugim zemljama. Ali, ako ostavite po strani ono što govorite na društvenim mrežama i u krugu svojih prijatelja da biste se “pokazali”, duboko u sebi, znate da je ovo negde istina. 

Kao i da je istina da smo verovatno šampioni u disciplini: 

“Zavaravanje i opravdavanje (sebe)”. 

 

Moć opravdavanja i samozavaravanja

Koliko puta čujete ljude kako kažu da je situacija malo bolja u inostranstvu, da su ljudi drugačiji, da je bolji život i slično. 

Odmah će se javiti ljudi: “Jeste, lako je otići u nepoznato, ali treba biti hrabar i ostati ovde i preživljavati i boriti se na svojoj zemlji.” 

Ima istine u tome, naravno. Samo se pitam da li ljudi koji to napišu mogu i da opravdavaju taj argument? 

Da li su to ljudi koji: 

• stalno rade na sebi, 

• konstantno se usavršavaju, 

• rade na razvijanju nekog svog biznisa ili karijere, 

• divni su supružnici, brižni prijatelji i roditelji, 

• jaki optimisti koji veruju u bolje sutra? 

Ili su to ljudi koji: 

• rade neki posao od rane zore do kasno uveče, koji ih ne ispunjava i ne donosi im finansijsku satisfakciju, 

• troše dosta novca na cigarete i alkohol, 

• provode slobodno vreme u kladionici, 

• a uveče gledaju serije ili utakmice po nekoliko sati, i pritom posle nemaju snage da se posvete svojim bližnjima, jer im “treba odmor”. 

Mnoge sam dirnuo u živac, znam i svestan sam toga.  U stvari, taj “živac” je vaša sujeta, Ego, ponos — ma nazovite to kako hoćete. 
Možete to nazvati i vaš osećaj nemoći. 

Ako su vas ove reči pogodile, duboko u sebi znate da je ono što sam napisao najverovatnije i istina. 

Verovatno ste onda osoba od puno reči, a malo dela. 

 

 

“A čekaj malo, šta ti znaš o meni da tako pričaš! Radim od rane zore do kasne večeri, dok moj šef neradnik uzima sve pare, treba preživeti, država je kriva za ovakvu situaciju, rat je učinio svoje, rodbina je baksuz, treba platiti ovo i ono…” 

To je Moć opravdavanja. 

 

“Ja sam pošten čovek, radan, činim sve u svojoj moći, znam da vredim više, ali niko neće da mi pruži priliku, dostojan sam dobre ljubavi, ali mi ne ide, šta mogu kada su ljudi takvi i ne razumeju me…” 

To je Moć zavaravanja. 

 

Ne znam da li je neko imao priliku da vam kaže, ali konačnu kontrolu nad vašim životom imate samo vi. VI. 

Naravno, okruženje (država, politika, rodbina, komšije i slično) diktira određene faktore, ali ultimativnu kontrolu nad vašim životom imate samo vi. 

Zar ste zaboravili da prvenstveno vi odlučujete svaki dan da li ćete živeti ili oduzeti sebi život? (I bez sarkastičnih komentara da to zavisi i od Smrti/Kosca/Grim Reapera ili saksije sa petog sprata… dobro znate o čemu govorim.) 

Ovo nisam napisao da bih bio morbidan ili pesimističan — ovo je istina koja treba da vas ohrabri. 

 

TOPOR – TOksično POzitivno Razmišljanje 

Vreme je da prestanete da se konstantno opravdavate i zavaravate. 

Kada biste obratili pažnju na svoje misli, da li biste mogli sa sigurnošću da kažete da je većina njih pozitivna i ohrabrujuća? 

Svaka čast pojedincima, ali najvećem broju ljudi — nije. 

Međutim, znate kada postajete “pozitivni”? 
Kada treba da opravdate i zavaravate sebe. 

Ja to zovem TOPOR – TOksično POzitivno Razmišljanje. 

To je faza kada vas vaš Ego pritiska da opravdate sebe i da vam ne dozvoli da izađete iz zone komfora. To je faza kada vas bukvalno umrtvljuje, da bi vas sprečio na akciju i promenu. 

 

 

“Pusti ti ovoga što lupeta! Ti dobro znaš da si vredan i dobar čovek, kriv je tvoj šef što te izrabljuje i kriva je tvoja žena/devojka/dete što je baksuz. Možda su ti i prijatelji kreteni, ali ne možeš sad da ih menjaš, gde da nađeš. Nove prijatelje? Ti si predodređen za mnogo više. A sada se smiri, uzmi lepo ova tri kolača, cigareticu, i odgledaj jedno tri epizode neke serije da se smiriš ili neku utakmicu druge holandske lige, a taman bi mogao i neku siću da ostaviš u kladionici da nam padne laki keš. A posle ćemo da radimo nešto pametno (u stvari nećemo, ali moram da te malo lažem). A možda i da uveče negde izađemo i ostanemo do kasno da bismo ubedili sebe kako nam je u stvari divan život iako nam se ne izlazi. Ništa se ti ne brini, ti si super, pusti ti šta ovaj ser…ovaj lupeta. Ne sekiraj se, ovo nije povlačenje! Ovo je samo, uh… taktička priprema za kasniju akciju. Da, to je upravo to” 

Preterujem? Ili sam delimično pogodio kako razmišlja vaš Ego? 

TOPOR me podseća na drogu. 

Onog trenutka kada se osetite (tj. vaš Ego) ugroženim, dobijate vaš fiks TOPOR-a, da vas smiri i da vam olakša trenutnu situaciju. 

 

“Kad si toliko pametan, što onda ne daš neko rešenje?” 

Rešenja… bolje reći, taktike su mnogobrojne. 
Ali u korenu svih njih je: 

• izlazak iz zone komfora 

• disciplina ka putu promene na bolje 

• i da već jednom zasvagda odlučite ko gospodari vašim životom: 
  Država, okolina, Ego ili vi sami? 

A ako vas baš interesuju konkretnija rešenja — doći ćemo i do toga. Obećavam. 

Evo, možemo jednu vežbu za početak da probamo. ⬇⬇⬇

 

 

Vežba: „Ogledalo bez izgovora“ 

Cilj: 
Prepoznati obrasce samozavaravanja i opravdavanja, razdvojiti istinu od lažnih narativa koje govorimo sebi, i započeti prvi korak ka ličnoj odgovornosti. 

 

Korak 1: Brutalno iskreno suočavanje (5 min) 

Odgovori pismeno na sledeća pitanja — bez ulepšavanja, bez “ali”, bez izgovora: 

• Koju istinu o sebi uporno ignorišem? 

• Koju odluku izbegavam da donesem jer se bojim posledica? 

• Šta najčešće govorim sebi kada hoću da opravdam stagnaciju? 

Zapiši sve, pa makar delovalo „ružno“. Ova vežba nije da te osudi – nego da te oslobodi. 

 

Korak 2: Detekcija TOPOR-a – Toksično pozitivnog razmišljanja (5 min) 

Zapiši 3 rečenice koje najčešće koristiš kada se tešiš ili pokušavaš da sebe „smiriš“, a znaš da nisu baš istinite. 

Na primer: 

• „Biće bolje samo da preživim ovu nedelju.“ 

• „Nema veze, i drugi tako žive.“ 

• „Ja sam bar bolji od…“ 

Zatim pored svake rečenice napiši: 
Da li mi ova misao pomaže da rastem ili da ostanem tu gde već jesam? 

 

Korak 3: Zauzimanje kontrole – „Moja istina danas“ (5 min) 

Zapiši: 

• Jednu stvar na koju danas zaista imaš uticaj. 

• Jedan mikro korak koji možeš napraviti danas da kreneš iz zone opravdanja u zonu delovanja. 

Na primer: 

„Danas mogu da provedem 30 minuta u tišini i napišem plan izlaska iz posla koji me guši.“ 
„Danas mogu da se izvinim osobi prema kojoj sam bio nepravedan jer sam bio frustriran sobom.“ 
„Danas mogu da se odmorim bez krivice, jer mi je to stvarna potreba – ne izgovor.“ 

 

🪞 Završni izazov: 

Stani ispred ogledala, pogledaj se u oči i reci: 

„Dosta je bilo laži. Od danas biram da budem iskren sa sobom. I to je moja najveća sloboda.“