Moj dragi prijatelju
Moj dragi prijatelju
„Ne brinite o neuspesima, brinite o prilikama koje propuštate“ – Džek Kenfild
Moj dragi prijatelju…
Molim te, pažljivo pročitaj sledeće dve rečenice. Verovatno si ih čuo u nekoj (poznatijoj) verziji, ali, molim te, svejedno, opet ih pročitaj pažljivo.
Niko ti, nikada, ne može oduzeti onoliko koliko zaista vrediš.
To ti možeš jedino da učiniš sam sebi.
Znam, znam, verovatno ćeš odmah pomislti na ljude koji ti možda (povremeno ili često, suptilno ili direktno) govore kako si bezvredan, promašaj, nesupeh…
A još primećuješ kako kao da ti okolnosti ne idu na ruku, a drugima idu… kako kod tebe uvek ide sve sporo, uz puno promašaja.
A na sve to, još čuješ sopstvene misli koje kao da „potvrđuju“ stavove okoline:
„Glup sam… neuspešan… ružan… jadan… nemam išta vredno da ponudim… ostaću sam… nisam dostojan ljubavi… meni očigledno bogatstvo nije suđeno… neću znati ovaj posao da uradim… verovatno nisam miljenik sreće… prekasno je za mene… prestar sam…
Da sumiramo, bezvredan sam…“
PRESTANI ODMAH DA SLUŠAŠ SVOJE MISLI JER TO UOPŠTE NISU TVOJE PRAVE MISLI!
Zaboga! I meni je trebalo dosta vremena da shvatim! Pa ko bi, zaboga, iole razuman sve ovo loše govorio samom sebi i bio sebi najveći neprijatelj?
ODMAH SE ZAPITAJ!
„Čije su ovo misli? Jer sam poprilično siguran da nisu moje prave, autentične misli…“
Odgovor će sam početi da se otkriva.
Možda su to bile misli nekog tvog emocionalno nezrelog roditelja, pakosne i(li) zavidne rodbine. Ljubomornih (ne)prijatelja i kolega. Vesti iz okoline (tračevi, mediji).
U prevodu, to uopšte nisu tvoje misli, samo si ih „preuzeo“ (jer je tako bilo „očekivano“ od strane sveta) i prihvatio kao da su tvoje… i da su istinite.
Bukvalno si kliknuo na mentalno download dugme, skinuo taj program, pokrenuo ga, i stvorio ubeđenje da je taj program tu oduvek bio.
I veruješ da je sve što nosi taj program istinito.
Samo mi reci, moj prijatelju… čija je to istina?
Odakle ti ideja da je to uopšte istina!?
Pogotovo ako nema opipljivih dokaza?
I najbitnije od svega…
Čije si to mere uzeo šta je vredno, a šta ne?
Ko ti je rekao da su one zaista tačne? I li da se sve one mogu ili moraju primenjivati i na tebe? Č iji standard si preuzeo i odlučio da on mora da bude i tvoj i da je taj standard jedino (i tačno) merilo za upoređivanje?
Koliko smo, verovatno, do sada izgubili miliona potencijlanih umetnika, naučnika, biznismena, dobrotvora i ostalih velikana, koji su mogli da budu zaduže ovaj svet, samo zato što su dozvolili da ih mišljenje (bliže i dalje) okoline oblikuje šta je vredno, a šta ne…
I samim tih ih možda povukli na dno… u žabokrečinu. U mrtvo more.
Pogledaj ovaj primer
Možda će ti neki bogati prijatelj/poznanik/influenser reći da je nov i luksuzan auto dokaz prestiža i ti ćeš odmah pomisliti:
„Eto, a ja imam star auto, znači, ja sam bezvredan.“
Umesto da se zapitaš:
„A da li je za mene luksuzno vozilo zaista dokaz prestiža?“
Šta ako u svojim PRAVIM (autentičnim) mislima otkriješ da je za tebe auto samo najobičnije prevozno sredstvo, i da bi pre manji deo novca potrošio na neko funkcionalno vozilo, a ostatak na ono što ti smatraš vrednim?
Čijim merilima vrednosti ćeš se priključiti?
Tih ljudi (ako su ti to zaista prijatelji i zaista njihove vrednosti ti imaju smisla) ili svojim?
Još jedan primer
Koliko je roditelja koji smatraju da su samo određeni fakulteti merilo da imaš neku vrednost (ili da su čak i lak način za pronalaženje posla).
Koliko je osoba, zbog takvih ubeđenja roditelja, postalo prosečan računovođa, programer, advokat…
A moglo je da postane vrhunski pisac, lekar, diplomata, psiholog, arhitekta, lider…
I da pride zarađuje možda i više nego što bi inače zarađivalo, i još uživalo u svom poslu.
Ali, umesto toga, insistiranja drugih su im trasirala put, gde su sada (kao) „neko i nešto“ prema merilima okoline.
Ili slučajevi osoba koji su napustili fakultet ili stabilan posao i krenuli da se bore na svoj način.
Trenutna procena – bezvredan.
A onda kroz par godina nadmaše sve u svojoj okolini i postanu „vredniji“ nego što je ikada neko pomislio.
Poruka svima koji drugima „propisuju vrednosti“
Ma slušajte, vi ljudi koji drugima „propisujete vrednosti“!
Ko je vama dao pravo da upravljate sudbinama drugih, da im govorite šta da rade da bi dostigli vaš nivo (ako to uopšte želite i vi i oni)?
Zašto iz svojih strahova i(li) sujete ne dozvolite ljudima da ponađu svoju PRAVU vrednost i sreću?
Jednostavna matematička formula
uverenje koje osoba ima o sebi = vrednost te osobe
(negativno) uverenje koje vi imate o toj osobi (i to joj prenosite) =/= vrednost te osobe
uverenje koje osoba ima o sebi × njen trud × njen izbor = sreća
(negativno) uverenje koje vi imate o toj osobi (i to joj prenosite) × njen trud × njen izbor = iluzija sreće
(negativno) uverenje koje vi imate o toj osobi (i to joj prenosite) × njen trud × vaši izbori = patnja
iluzija sreće × vreme = postepena razočaranost u život
patnja × vreme = brza razočaranost u život
Ako vi, koji drugima definišete “vrednosti”, ne razumete ovu formulu, onda apsolutno nemate prava da bilo šta govorite drugima, jer mogu odmah da vam kažem – verovatno niste dovoljno inteligentni.
A ako razumete ovu formulu, a i dalje se isto ponašate – verovatno i dalje niste dovoljno inteligentni, a sasvim izvesno ste i arogantni i bezobzirni. Ili, još gore, inteligentni ste i pride imate želju drugima da uništite život.
Zaključak
Pustite ljude da se bore za ostvarenje njihovih vizija…
A za kraj, jedna jednostavna vežba za pronalaženje svojih vrednosti. ⬇⬇⬇
🧭 Vežba: Otkrij svoje prave misli i vrednosti
Odvoji 15 minuta u miru i tišini.
Uzmi papir i olovku (ili otvori novi dokument na telefonu/računaru).
Isključi sve distrakcije – samo ti i tvoje misli.
Zapiši sledeća pitanja i odgovori iskreno, bez cenzure:
1. Čije misli čuješ kada sebe kritikuješ?
- Ko ti je to nekada rekao? Roditelj, učitelj, prijatelj, kolega?
- Zapiši ta imena ili figure. Prepoznaj da to nisu tvoje autentične misli.
2. Koje su tvoje prave misli?
- Ako ukloniš sve tuđe glasove i očekivanja, kako bi opisao/la sebe?
- Šta iskreno osećaš da ti vrediš?
3. Koja merila vrednosti si nesvesno preuzeo/la?
- Zapiši šta ti okolina nameće kao “dokaz uspeha” (auto, diploma, izgled…).
- Pored svakog napiši: Da li ja zaista mislim da je ovo merilo vrednosti?
4. Koja su tvoja merila vrednosti?
- Šta bi za tebe značilo biti uspešan/a ili ispunjen/a, čak i ako to niko drugi ne razume ili ne priznaje?
5. Jedan mali korak
- Koji je jedan mali konkretan potez koji možeš da uradiš već danas, a koji je u skladu sa tvojim pravim vrednostima (a ne tuđim merilima)?
- Zapiši ga i odmah preduzmi akciju.
💡 Podsetnik:
Kada čuješ onaj stari kritički glas, seti se – to nisu tvoje prave misli.
Ti biraš koje vrednosti ćeš usvojiti i negovati.
Danas može biti tvoj prvi mali, ali pravi korak.
